U nedelju, 10. novembra 2024. godine u kulturnom centru “Dom ¬kulture“ u Beogradu, održan je treći internacionalni festival kratkometražnog filma “Festival pod Dunavom”. U konkurenciji od 1123 prijavljenih filmova iz 102 zemlje iz celog sveta, 31 je izabran u zvaničnu selekciju i prikazan prisutnim autorima i domaćoj publici.
Istorijski fenomen okupljanja oko ognjišta koji kreira proces razvitka kulturne, duhovne i stvaralačke baštine, dodelilo je čoveku društvenost kao suštinsko svojstvo. Pozorišta, muzeji i galerije čuvaju taj fenomen kao bitan stub društvenih zajednica. Ipak, savremeno doba se odlikuje pretenzijom ometanja iskre takvog tipa društvene komunikacije i koegzistencije.
Ideal Festivala pod Dunavom jeste povratak društvenoj interakciji i filmskom platnu kao modernom oličenju ognjišta, jer samo kao društveno, čovek je i misleće biće. Već treću godinu zaredom bioskopska sala bila je prepuna, a pored gledanja filmova, publika je imala aktivno učešće u razgovorima sa autorima o temama koje nadilaze filmsku tematiku. Po završetku svojih filmova autori su i ovog puta imali priliku da predstave sebe i svoj dosadašnji rad. Posebnost ovog izdanja bio je masterklas našeg istaknutog sineaste, profesora Gorana Radovanovića. Nakon završenih projekcija,
podeljenIih u četiri bloka, dodeljene su nagrade za četiri najbolja ostvarenja trećeg “Festivala pod Dunavom”.
Za najbolji eksperimentalni film nagrada je dodeljena britanskoj autorki Aluned Zoi Ajano za film “Imam pesmu da vam pevam“.
U kategoriji najbolji kratki igrani film triumfovao je francuski režiser Loran Roj sa svojom socijalnom dramom “Na granici“.
Po prvi put, organizatori i stručni žiri dodelili su Nagradu Osnivača za film koji na najbolji način predstavlja duh Festivala, a koja je svečano uručena našem uvaženom režiseru i velikanu srpskog filma Goranu Radovanoviću, za kultno ostvarenje “Kolumba urbika“.
Nagrada Grand Prix “Čelična kečiga“ za najbolji film festivala dodeljena je Nebojši Iliću Ilketu za dokumentarac “Koce zauvek“. Bila je to festivalska premijera Ilketove empatijske elegije o porodici koja je svojom humanošću spasila 28.000 ljudskih života.
Kao i uvek do sada, namera organizatora “Festivala pod Dunavom“ je razbijanje svih kulturnih, religijskih i nacionalnih barijera, te kosmopolitizacija autora nezavisnog filma i povratak bioskopskih sala i velikog platna običnom čoveku. U skladu sa tim, ali i zahvaljujući izvrsnosti filmova iz selekcije, žiri je dodelio Specijalne nagrade, i to:
Najbolji sportski film – Poslednja sličica (Italija), Luka Dal Kanto
Najbolja drama – Afekat (Švedska), Sandro Kafor
Najbolja animacija – Galeb i mašina (Australija), Radheja Jegateva
Najbolja priča – Najlepši momenat dana (Mađarska), Žuža Šandor
Najbolji angažovani film – Moj oslonac (Palestina), Ahmad Tarik Hamad
Najbolja režija – Piknik u Palavasu (Švajcarska), Hju Boregar i Mit Žarubl
Najbolji scenario – Izbor (Italija), Lorenco Mombeli
Najbolja kinematografija – Potok XII-II (Japan), Hiroja Sakurai
Najbolja originalna muzika – Tanatosov veo (Španija), Blas Pairi
Najbolji glumac – Drugi vetar (Francuska), Žordan Broazen
Najbolja glumica – Pas skitnica (Gruzija), Agata Pisijevič
Najbolja komedija – Svežina (Španija), Ignjacio Rodo
Najbolji filozofski film – Hrana (Filipini), Brič Ašer Marfil Harani
Najbolji debitantski film – Jednom ćeš se vratiti (Belgija), Viki van Hemelrijk
Nagrada publike – Slučajni u nizu (Holandija), Laslo Lenhard.
Festival je obeležilo pet svetskih i dve evropske premijere, kao i prisustvo velikog broja stvaraoca i filmskih kritičara. Svi oni su zajedničkim snagama krenuli ka uzvišenom cilju. Raspaljivanje novog ognjišta i preuzimanje buktinje koju će nositi sa sobom do sledećeg Festivala pod Dunavom. Njome će pokušati da osvetle mrak u koji su nas odneli savremeni vihori. Za to je potrebna žrtva, ali samo žrtvujući sebe zarad višeg cilja možemo doći do entelehije.