Nenad i Stefan Teofilović sa svojim prvim filmom „Teret” nastupali su na festivalima širom sveta i osvojili vredne nagrade, iako po struci nisu iz filmske branše. Rade sasvim obične poslove da bi zaradili za nove projekte i jednog dana snimili dugometražni film.
Do pre nekoliko dana prvi kratki igrani film braće Nenada i Stefana Teofilovića iz Kragujevca pod nazivom „Teret” nastupio je na 35 festivala na svim kontinentima, izuzev Australije, ali je upravo stigao poziv i sa tog kontinenta da bude prikazan sredinom oktobra, pa će priča o velikom uspehu njihovog prvenca biti kompletna.
Nenad i Stefan nisu profesionalne „filmadžije”, niti su završili filmske škole, već se bave sasvim drugim profesijama. Nenad ima 31 godinu i nakon diplomiranja filozofije radi kao službenik u Pošti Srbije u Beogradu, dok je četiri godine mlađi Stefan završio ekonomiju u Kragujevcu i radi na prekookeanskom kruzeru.
Braća Teofilovići kratke igrane filmove rade zajedno, kao koautori, pa je u jednom Nenad scenarista, a Stefan reditelj, a u drugom obrnuto. Filmove, kako kaže Nenad, snimaju od 2014. godine, ali je „Teret” prvi ozbiljniji sa kojim su konkurisali za učešće na festivalima preko za to specijalizovanih platformi.
Samo učešće nekog filma na festivalu je uspeh sam po sebi, pa još na tolikom broju smotri po svetu, i već je to za braću bilo veliko iznenađenje, a nagrade koje su došle za ovaj film potvrda kvaliteta i veliki podstrek da su na pravom putu i da nastave.
Ljubav prema eksperimentu
Kratki igrani film „Teret” snimljen je prošle godine i svoju premijeru imao je u Bogoti, u Kolumbiji. Nenad kaže da je to film inspirisan italijanskim neorealistima i govori o kamiondžiji, članu zejadnice koja se još nije oprostila od starih vrednosti u užurbanom savremenom svetu. Daleko od urbane sredine, prateći glavnog lika, gledalac postepeno otkriva pravu težinu njegovog tereta.
Ovo delo dobilo je nagradu za najbolji eksperimentalni film na „Global film festivalu” u Los Anđelesu, kao i nagradu za najbolju fotografiju na „Viva festivalu” u Sarajevu. Drugi po redu film „Život”, kako objašnjava Nenad, je kratka priča o borbi čoveka i beskonačnosti, traganju za odgovorima o smislu naše egzistencije. Zanimljivo je da je film snimljen ove godine i prvu nagradu osvojio na svom prvom nastupu na nekom festivalu, i to u Inđiji, gde je osvojio priznanje za najbolje vizuelno rešenje. Od tada je prikazan na festivalima u Lisabonu, Kitou u Ekvadoru i na Jahorini.
– Brat i ja počeli smo da se bavimo kratkim filmom u isto vreme, ali odvojeno. Ja sam na studijama filozofije snimio dokumentarni film o deci ometenoj u razvoju i to je bila vežba u okviru studija. Film je dobro prihvaćen i uvršćen je za prikazivanje na festivalu „Beldoks”, naznačajnijem festivalu dokumentarnog filma u Srbiji. Istovremeno brat je kao student u Kragujevcu radio svoje kratke filmove. Kada smo malo više razgovarali o tome i videli da imamo zajedničke ideje, odlučili smo da snimamo zajedno. Važno je to što ja pišem kratke priče, a isto to radi i brat, pa smo hteli da neke od tih priča pretočimo u formu kratkog igranog filma, priča Nenad.
Stariji od braće, filozof, službenik i sineasta, kaže da njihove filmove odlikuje nekonvencionalnost i težnja ka eksperimentu. Zato su i njihove teme različite od većine filmova na festivalima, jer nisu aktuelne, odnosno ne bave se izbeglicama i ratovima, što je trenutno tema većine ostvarenja. Oni se trude da njihove priče budu univerzalne i vanvremenske.
Glumci naturščici
Kao veliki uspeh Nenad ističe da publika ne shvata da glumci u njihovim filmovima nisu profesionalci, već naturščici. To je i bila ideja braće autora, da pokažu da glumci kojima to nije profesija mogu da odigraju kao profesionalci. Tako u njihovom sada već nadaleko poznatom filmu „Teret” glavnu ulogu igra Kragujevčanin Vladimir Vukašinović, naturščik za koga su ih na mnogim festivalima pitali gde su već gledali ovog glumca.
Nastupi i nagrade na festivalima učinili su da braća Teofilović postanu poznati u svetu kratkog igranog firma u regionu i mnogo dalje. Svi ti kontakti i poznanstva doveli su do mnogo pohvala i ponuda od poznatih stručnjaka u smislu saveta i ponuda za finansiranje novih projekata.
Nenad kaže da su se stvari za njih promenile utoliko što od sada mogu da rade sa profesionalnim kamermanima koji su završili Fakultet dramskih umetnosti, što do sada kao finansijeri svojih filmova nisu mogli da priušte. Ali, ponude od nekih produkcija za finansiranje filmova neće prihvatiti da bi se sačuvali da neko sa strane utiče na njihov rad.
Već imaju desetak novih scenarija koje razrađuju i njihov novi kratki film nosiće naslov „Jad” i snimaće se početkom naredne godine. Brat Stefan vredno radi na kruzeru upravo da bi se sakupilo dovoljno sredstava za snimanje. Nenad kaže da je upravo to njihov dogovor, da rade sasvim obične poslove kako bi zaradili za snimanje filmova i kroz njih izrazili svoje umetničke ideje.
Planovi za duži rok su snimanje prvog dugometražnog igranog filma, a to bi moglo da bude za četiri, pet godina.
– Želimo da pravimo filmove o običnim ljudima koji u sebi nose emociju i da pokažemo da su njihovi životi zapravo zanimljiviji od sveta glamura i estradizacije koja nas okružuje, zaključuje Nenad.
Miloš Pantić
Kragujevačke novine – broj 486, 04.10.2018.